BOŽIDAR BREZINŠČAK BAGOLA
(Vrbinšica, Hum na Sutli, Croacia 1947) - poeta, prosista, ensayista, traductor.
Es profesor de la teología y la filosofía. Traducciones del esloveno y alemán. Es miembro de la asociación de escritores croatas.
Miembro de la HSS -una de 22 de octubre 1998 .. Fue vicepresidente del municipio y, a continuación, se convirtió en el alcalde de Hum na Sutli.
Es presidente Hrvatskozagorskog sociedad literaria.
Obras en Croata
Zahvala (u " Sto hrvatskih pisaca '92. ")
Colección de poemas
Bjegunac svete uspomene , 1971.
U ime pračovjeka , 1983.
Sve hladnija svanuća , 1984.
Staklo u nama , 1990.
Zapisi jednog bogoslova , 1994.
Između sumnje i predanja , 2007.
Moja duša s tobom , 2012.
Humske popeifke , 2013.
Cuentos
Razdruživanje , 1992.
Em smo Horvati , 2008.
Novelas
Traganje za samim sobom , 1980.
S one strane Dunava , 2002.
Nadgrobna svjetlost , 2006.
Obras en Esloveno
Colección de poemas
Samoobsodba , 1974.
Libros de viajes, registros, poemas y memorias
Moje slovenske izskušnje , 2003.
Premios y reconocimientos
3. nagrada za esej na 1. Susretu hrvatskoga duhovnoga književnoga stvaralaštva Stjepan Kranjčić za esej Sam svoj dokaz
1. nagrada za pjesništvo na 2. Susretu hrvatskoga duhovnoga književnoga stvaralaštva Stjepan Kranjčić za pjesmu Podmilačje
2. nagrada za esej na 3. Susretu hrvatskoga duhovnoga književnoga stvaralaštva Stjepan Kranjčić za esej Slažem se i supotpisujem
(Traducción de Željka Lovrenčić)
EL BOSTEZO DE LA SOMBRA
(Zijev hladovine)
el gorjeo del pájaro olvidado
la hormiga pisada bajo del banco
el susurro dulce
la gitana con un ratón blanco
vende la dicha de alguien
los enamorados esconden sus mejillas
el poeta eclipsa la mentira
muerde los bancos abandonados
gime en la oscuridad voluptuosa
engaña las manos sangrientas
se perdió en las ortigas
maravillado por la nueva verruga
LA VIDA CON LA MUERTE
(Život uz smrt)
temblor moribundo
ni el crujido de la cama ni de las ventanas
las palomas disfrutan las migas
todos nosotros mirándose a sí mismos
gritaremos sobre la carroña el joven de la manzana pelada
parecido al visitante diario
¿dónde están tus colmillos de la muerte?
¿ desdentada engañas al mundo?
éxito sobre el hombre derrotado
después del amor compartido
quedan los celos
la vida amarga insípida
el hombre desalentado
dios mudo
AL ÚNICO
(Jedinome)
en mis manos nada
fuera del bostezo pérfido de la muerte
en algún lugar lejano al amanecer
saludan las estrellas presintiendo quizás
un sublime romper de la nada
y… nada a nadie
sus sillones están cubiertos de seda
el perturbar de la consagrada añoranza eterna
pudo romper brutalmente el placer
A NOMBRE DE MAÑANA
(U ime jutra)
padre
me llamaste
a la peregrinación común
multitud hambrienta
demasiado amarga para los años vergonzosos
fui forzado
a mirar fijamente
la santidad del voto
testigo de los deseos ardientes
del querer apasionado
todo el enigma
de los nudos terrestres
queda en mí
GRITO DEVUELTO
(Vraćeni krik)
hogueras de bisabuelos
predecesores en las hogueras
la venganza de las hogueras
amigo junto a la hoguera
mañana arrebatada
de la dad sin digerir
a pesar de la nostalgia
la crueldad del conocimiento
enojo insalubre
juego o desliz
¿quién alza el precio?
muerte para la lágrima helada
brindis a nombre de los vivos
dejar a los muertos
el misterio de la oscuridad
LO VERDOSO DE LA DUDA
(Zelenilo sumnje)
todos aquellos que pasan despreocupadamente
se parecen a la gente aunque constantemente están
rechazados el autómata busco la palabra pisada
justo aquella con la que fue condenado
omitir el signo de interrogación
hace tiempo tenía amigos muy
flexibles en el juego de las sombrillas
esta mañana en vano busco el orden de
su huida y de ninguna manera puedo convencerme
del enfriamiento de sus anhelos halagüeños
superar a sí mismo significa ser para siempre pequeño
justificarse delante de los pantalones rotos
desesperar a causa del diente dorado
desdeñar la cama sin el jergón de sueños
medio dormido en pequeñeces
¿ me dará alguien una cachetada y
constatará que soy sordo?
quizás no temería por los transeúntes
o se trata del sencillo juego
de la noche con las estrellas de esmeraldas
en los pechos de plomo de una obrera
EXPULSO AL EXTRANJERO
(Izgonim tuđinca)
porque nunca soy yo mismo
conmigo y mi amigo
con el pecado y las oportunidades
con canciones y bromas
grítenme gente piadosa
traicionada por el silencio roto
maldita por el bocado
maldecida con el vagar
dios y animal
animalizado dios
te comes a si mismo
mientras los invitados cantan
abrazados mudos
furiosos y lívidos
De la colección poética: Entre la duda y la entrega /Između sumnje i predanja
PODMILAČJE
(svetište svetog ivana krstitelja)
pod milim bogom
glas onoga koji viče u pustinji
ispunja mi uši nečujnom paljevinom
znam da je svetište do temelja izgorjelo
vidim kako se na živoj stijeni gradi novo
pijem pitku vodu proroka i krstitelja
prizivam imena bosanskih ujaka
pozlatila se bosna srebrena
utihnuli kraljevski gradovi
srebrenik bobovac jajce
živnula nada u meni
sva u kostrijeti
( 1. nagrada na 2. susretu hrvatskoga duhovnoga književnog
stvaralaštva „Stjepan Kranjčić“, Križevci 2010. )
GUMA ZA ŽVAKANJE
srednjoškolci u tramvaju
pucketaju gumom za žvakanje
srećom nemaju pojma kako je to
kad te iza uredskih šaltera
žvaču osorne činovnice
mladež se zabavlja
kako dolikuje mladosti
volio bih da im odrastanje
potraje u veselju i radosti
daleko od šljama demokracije
u društvu razigrane mladeži
vozim se tramvajem na mjerenje
krvnog tlaka i postojano odolijevanje
nepristojnom načinu žvakanja
u prepunoj čekaonici
HLADNE KUĆERINE
gustavu krklecu
odjednom zastaneš na putu
osjetiš snažan žubor života
svu draž zagorskih voćnjaka
pijetao te pozdravlja s naherena plota
mačak podvio rep na orahovoj grani
ali nigdje djeteta koje ti radosno
domahuje ispruženom rukom
promatraš hladne kućerine
stravičan zijev u proljetno jutro
pitaš se čemu tolika raskoš prirode
bez dječjeg smijeha na puteljcima
pjesniče opijen divljom ružom
više se ne vraćaš u bakin svijet
nemaš kome ubrati cvijet
DOMOVINSKI RATNICI NA PLAŽI
neki u kolicima
neki bez jedne i druge noge
neki s pratnjom neki sami
na ljetovanju u zaostrogu
fra andrije kačića miošića
do nogu starca milovana
koji rodu pismaricu dade
s korabljicom da mu vida rane
promatraju more kako se pjeni
oko njihovih osakaćenih tijela
osjećaju kako voda i sol
ublažuju njihovu bol
potamnjeli od ideala
potišteni zbog junaštva
prepoznaju se u osobnom jadu
pred silnom golotinjom na plaži
GORNJOGRADSKI SPOMEN
antunu gustavu matošu
na ponovljenom putu
od cmroka do banskih dvora
osvrćem se jurjevskom ulicom
djevojko što zatvaraš prozore
ne zaboravi plahe obrise
davnih bjegunaca
oni su također ludovali
olovnom tmurnoćom izvan čela
potreseni opijeni prezirani
uvjereni i pomalo nevjerni
pogledom neoprostivi
ljubavlju izgladnjeli
POSVE TUĐI I NEMOĆNI
vesni parun
jednom smo se doista sreli
otkrivali gradove i mostove
imenovali brodove po želji
obilazili slavne grobnice
sve slađi sve draži
sve stariji sve blaži
sve dok jedno drugom
nismo postali neznanci
više nismo ovisili o promjeni
više nismo odlučivali o sebi
posve tuđi i nemoćni
neoprostivo svoji
OPROŠTAJ NA VALENTINOVO
u spomen goranu sekušaku
godinama je na dan zaljubljenih
kupovao ruže i razne slatkiše
da ljubavi bude što više
u dvadeset i petoj godini
oženio se i stvorio sretnu obitelj
postao brižan roditelj
radovao se svojoj ženi i dječici
starijem sinu od pet godina
i mlađem od pet mjeseci
svatko od nazočnih na sahrani
pitao se čemu oproštaj na valentinovo
s mladićem koji nije navršio ni tridesetu
godinama je na dan zaljubljenih
kupovao ruže i razne slatkiše
da ljubavi bude što više
NISAM SPREMAN ZA IZBORE
nisam spreman za izbore
iako je mnogo lakše birati
druge umjesto sebe
htio bih se vratiti izvoru
ali u sebi nalazim same močvare
prerastam žabokrečinu
mulj budućnosti
hranim se takozvanim prijateljima
ne prija mi cigareta uz kavu
sputavaju me jutarnje vijesti
svrabljivost razuma i strasti
plakati ratobornih poruka
TVRDALJ PETRA HEKTOROVIĆA
(stari grad na otoku hvaru)
tvrdalj je očevina
dom i gizdav perivoj
vrline i sposobnosti
tvrdalj je mjesto spoznaje
da ne spasava ni bogatstvo
ni slava ni ljepota ni dob
tvrdalj je mjesto divljenja
dubokoj vjeri i lijepoj stvarnosti
pjesnički mudrom življenju
tvrdalj je mjesto opomene
da valja misliti na posljednje stvari
jer bježe dani nepovratnim tijekom
IŠČEKIVANJE
život i smrt
nikad nisu tako blizu
i nikad na većoj razdaljini
kao na operacijskom stolu
pod narkozom
voljena supruga i majka
ne zna za sebe ni za ekipu oko stola
sva je u instrumentima i rezovima
sva u našem iščekivanju buđenja
uzdaha i blagog osmijeha
uvijek se životu radovala
životom se zaklinjala život rađala
za obitelj živjela i cvijeće sadila
stoga zaklinjemo živog boga
da nam takva i ozdravila
KEMOTERAPIJA
nekad se ta riječ
izgovarala sa suzom u očima
kao da je došao kraj tjelesnim moćima
kao da je suvišna volja za životom
kao da je smrt jedini miraz
otrpljenih muka
danas me najdraža uvjerava
kako je to samo jedan od načina
samo jedan od ljekovitih začina
koji doduše ubija zdravo i nezdravo
ali ipak pojačava slabašnu nadu
u povratak ispod slavoluka
nema veće radosti od ove
kad mi nakon kemoterapije
junakinja kojoj bolovi tek predstoje
priča kako joj se nekud putuje
kako bi sa mnom u dubrovnik
do babina kuka
VINKOVAČKE JESENI
u satima prijepodnevnim
sjedili smo na klupi u ružičnjaku
poklanjali jedno drugom ostatke
ruža procvalih i uspomene
s bračnih putovanja
oko podneva
sjedili smo ispred televizora
pratili prijenos vinkovačkih jeseni
neopisivu raskoš narodnih nošnji
pred kojom su bolovi u crijevima
tek prolazni madeži ljepote
poslije odgledane svečanosti
zagrli me žena nad ženama
i poželi da iduće godine
otputujemo u vinkovce
SVE ĆEMO IZDRŽATI
moja najdraža
reče mi vidljivo potresena
kako su markeri u porastu
propisali joj novu terapiju
zloćudne stanice nisu dotučene
slušao sam sav u strahu
uza sve to morao sam joj priznati
da ću za koji dan ostati bez posla
kako su to najavili nadređeni
budi hrabar i uspravan
zaklinjala me pouzdana tješiteljica
moja bolest je u božjim rukama
otkaz ostavi njihovim mukama
sve ćemo nas dvoje izdržati
KNJIŽNICA
knjižnica je moj
otok s nebrojenim uvalama
ugrožen mrakom sa svih strana
knjižnica je moje
blato u samom srcu otoka
optočeno zlatom svetog kaleža
knjižnica je moj
zatvor koji mrak u svjetlo pretvara
moja samostanska ćelija
knjižnica je zbroj
mojih nemira i mojih otpora
na žrtveniku ufanja i ljubavi
knjižnica je moj
posao i svakodnevna muka
moj spokoj i vela luka
KIŠA U BREZIKU
iz oblaka ne baš crnih
odjednom je pala kiša
na breze opuštenih grana
ispod kojih smo jedno drugom
otkrivali svoja srca očarana
tek poneka kap kiše
pala bi na ruke nam gole
koje smo jedno drugom pružali
usrećeni neodoljivom željom
za najslađim poljupcem
kiša u breziku
nije zapravo ni padala
oblaci se rasuli nebom
a nas dvoje ispod breza
ostali u ljubavnoj priči
No hay comentarios:
Publicar un comentario